Milan Milošević imao je jako teško djetinjstvo, svakodnevno je gledao kako otac Stojan tuče njegovu majku Rajku, a i sam je bio žrtva očevog nasilja. Njegov život obilježila je velika tragedija kada se njegov stariji brat Nenad ubio.
– Mama je iz prvog braka imala Nenada, a sedam godina kasnije dobila je sina Zorana, koji se rodio sa cerebralnom paralizom. Tada su doktori rekli majci da više ne rađa. Međutim, pošto je otac bio alkoholičar, svaki put kada bi se napio, majka bi zatrudnjela. Nikada mu to nije ni govorila, već je pune četiri godine stalno išla na kiretažu. Kada je ostala u drugom stanju sa mnom, tražila je od komšinice novac na zajam za abortus. To je stalno radila jer nije imala para. Komšinica mi je spasla život jer joj je rekla: “Rodi ovo dijete, donijeće ti sreću.” Poslušala je i dobile me 1. aprila, na svoj rođendan – započeo je svoju tešku životnu ispovijest voditelj.
Milan kaže da je zbog oca prošao kroz pakao.
– Mamu je tukao stalno! Ona se borila za nas. Radila je u njivi od sedam ujutru do sedam uveče. Kući je dolazila sa prstima krvavim od rada. Tako umornu, izmučenu otac ju je tukao s vrata. Bježali smo od njega kada vidimo da je pijan. Često smo spavali u kukuruzima. Tu smo čekali da on pogasi svjetla i zaspi da bismo mogli da odemo i mi u svoje krevete. Dešavalo se da namjerno zaključa kuću i onda smo noć morali da provedemo napolju. Ćebe smo za svaki slučaj uvijek držali u šupi da bismo imali čime da se pokrijemo ako je napolju hladno – ispričao je on i dodao:
– Otac nam je zabranjivao da okitimo novogodišnju jelku. Ja nikada za Novu godinu nisam imao jelku. Nisam slavio ni rođendane, ni druge praznike. Plašio sam se da zaspim kada je tu. Sluh sam toliko izoštrio da sam u svakom momentu po njegovom koraku znao u kom je dijelu kuće. Željeli smo da ga napustimo, da pobjegnemo od njega, ali nismo imali gdje. Majka i ja bismo se već nekako snašli, ali šta smo mogli sa mojim nepokretnim bratom? Nismo mogli da ga ostavimo! Danima smo sjedali u Centru za socijalni rad i tražili pomoć od nadležnih. Prijavljivali smo ga stalno policiji. Patrola dođe i ode, a onda mama dobije batine što ga je prijavila. Strašne stvari nam je radio. Nije nam dao da imamo fiksni telefon.
Milan je otkrio šta nikada neće zaboraviti.
– Nikada neću zaboraviti kada je jedne večeri pijan udario u glavu. Ona se onesvijestila, a ja sam mislio da ju je ubio. Skočio sam na oca i počeo da vičem: “Ubićeš mi mamu, ubićeš mi mamu…” Na svakih šest mjeseci je znao da polupa sve po kući, sudove, prekidače, utikače. Jednom je zapalio sto i nije nam dao da izađemo iz trpezarije dok je vatra buktala. Mogli smo svi da izgorimo, to je i želio. Jedva smo je ugasili. Tukao je i mene, ali ne tako često kao majku. Ponekad kaišem. Pamtim da me je vukao za uši 300 metara kada je saznao da pušim. Zbog svega toga imam traume od agresivnih ljudi – rekao je Milan.
Život u porodičnoj kući za Milana je bio jeziv, ali od batina nije mogao da se odmori ni u školi. Pohađao je Osnovnu školu “Jovan Popović” u Sremskoj Mitrovici, imao je sve petice, recitovao je, vodio radio stanicu, učio ruski jezik… Međutim, drugari su ga maltretirali jer se družio sa djevojčicama.
– Govorili su mi da sam isfeminiziran i zbog toga su me tukli svakog dana. Bacali su mi knjige po blatu, cijepali blok za likovno. Čupali su me tako da im šaka bude puna mojih dlaka. Kada uđem u toalet na odmoru, njih trojica-četvorica me udaraju pesnicama u stomak i crkavaju od smijeha. Odem na čas i ne mogu da dođem do vazduha. Ali nikada ih nisam tužio nastavnicima, jer bih poslije toga dobio još veće batine. Njima su to bila dječija posla, a ja sam navukao strahove. Ništa lijepo me ne veže za Sremsku Mitrovicu – rekao je Milan.
BONUS VIDEO:
„OTAC JE ZAPALIO KUĆU JER JE ŽELIO DA IZGORIMO“ Bolna ispovijest voditelja Milana Miloševića, svaka riječ tjera suze na oči appeared first on Aloonline.ba.
