Prije tačno 28 godina, ratni načelnik i predsjednik Kriznog štaba Tuzle Selim Bešlagić obavio je telefonski razgovor sa Tomislavom Pračerom, oficirom JNA “Tuzla se 15. maja odbranila.
Suština je u tome da je tada poginulo 49 vojnika, ali iz RS-a tvrde da ih je poginulo daleko više. Oni cijeli slučaj politiziraju”, rekao je između ostalog Bešlagić, podsjeća NAP.
No, ono što je prethodilo obračunu na Brčanskoj malti jeste pokušaj tadašnje JNA da dva dana ranije, 13. maja, preko majora bivše JNA Tomislava Pračera, zamjenika komandanta vojnog Aerodroma u Dubravama, nagovori Bešlagića na izdaju države, i to proglašenjem autonomije po principu Fikreta Abdića, te izražavanjem želje „da želi da žive Jugoslaviji“.
Time bi se, zapravo, bitno povećale šanse za okupaciju tog dijela Bosne i Hercegovine, a država bi pala na koljena u gotovo bezilaznoj situaciji gubitka tako važnog grda kakva je Tuzla.
Selim Bešlagić je, zaista, rekao BiH sudbonosno ‘Ne!’ predstavnicima Miloševićevih okupacionih snaga. Historija bi trebala odati priznanje smjelosti Bešlagića i branioca Tuzle da se suprotstave mnogo snažnijem neprijatelju, u situaciji kada gotovo svaki grad naše domovine bio prepušten sam sebi i kada se glavni grad Sarajevo „kupalo u krvi“.
Transkript razgovora:
Pračer: Imam jedan predlog. Za žive ljude koji još nisu popaljeni i pobijeni. I one opštine što si govorio. Proglasite bre neku autonomiju i izjavite da želite da živite u Jugoslaviji.
Bešlagić: Neću ba, ne dolazi to u obzir Pračer.
Pračer: Ali da tražite izvijesnu autonomiju.
Bešlagić: Ma ne dolazi u obzir bolan. Ne dolazi u obzir. Koju Jugoslaviju
Pračer: Ji ga onda je rat.
Bešlagić: Neka je rat! Neka je rat
Pračer ji ga, neka je rat. Ja nemam drugu državu osim Bosne i Hercegovine i boli me više kc ko će me zati. Ja se to apsolutno slažem i tako razgovaramo. Interesuje me gdje su ljudi iz Banovića u pu materinu. Razumiješ li me o čemu govorim. O tebi kao o čovjeku koji je rođen u Bosni i Hercegovini. Šta ti imaš sada sa Srbijom i Crnom Gorom? Nosi ih u pu materinu.
Pračer: Slušaj, recimo samo da realnije shvatam.
Bešlagić: Ništa, nema tu realnijeg shvatanja. Ji ga, pucat ćeš na mene. Pračer.
Pračer: Hoćeš me saslušati?
Bešlagić: Može.
Pračer: Bez onog…
Bešlagić: Moram u pu materinu. Dobio sam informaciju da mi je Dubajić stavio četiri S u kasarnu. Pa mu materina.
Pračer: Slušaj, ne znam za to.
Bešlagić: Ji ga, kod vas niko ne zna dok se ne dođe odozdo iz komande. A ja sve pred očima gledam ji ga. Pa mu materina njegova.
Pračer: Slušaj, gledam u odnos snaga. Bešlagić: Ma neka je kakav jeste.
Pračer: Pa nemoj tako. Bešlagić: Pa nek nas pobiju bolan. Pračer: Pa nemoj…
Bešlagić: Pa jm mu mater. Pazi nešto, bit će u historiji zapisano da je srpski narod genocidan narod ji ga.
Pračer: Slušaj
Bešlagić: Bosanci to nisu, bosanski Srbi to nisu.
Pračer: Traži čovječe autonomiju i daj saglasnost da će živjeti u novoj Jugoslaviji, ali traži autonomiju.
Bešlagić: Ne dolazi u obzir Pračer.
Pračer: Ji ga stari onda smo ga se j*i svi.
Bešlagić: Ništa, vi nemojte pucati na nas avionima, prepustite nama mi ćemo rukama.
Pračer: Nema problema, ja neću avionima.
Bešlagić: Nemoj avionima ji ga Pračer: Nemoj niko da moje ljude dira.
Bešlagić: Neće tvoje ljude do 18, ja ću dogvoriti da tvoje ljude niko ne dira. Vi ste piloti ipak kulturni ljudi.
Pračer: Eto
Bešlagić: Jo ti njima mater. Ne dolazi u obzir. Kakva Jugoslavija bolan? Kakva Jugoslavija ba? Srboslavija? Ma ne dolazi u obzir. Ja svoje dostojanstvo ne prodajem ji ga neka me kolje.
Pračer: Slušaj. Ja sam razmišljao o istom tom mom ocu koji je ostavio moju majku.
Bešlagić: Znam, bit ćeš im na sramotu ili na ljepotu. Ti procijeni.
Pračer: Moju rodbinu.
Bešlagić: Procijeni.
Pračer: Procijenio sam. Zato sam ti ovo i rekao što sam ti rekao.
Bešlagić: Dobro stari hvala ti velika, ali tu tvoju ponudu ne prihvatam nikako.
Pračer: To je jedan apel da ne bude ovdje rat.
Bešlagić: OK, ništa. Zdravo.
