Fenomen digitalnih nomada postaje sve prisutniji u zemljama brdovitog Balkana, a kada je o Srbiji reč, radnici ističu da im ta zemlja nudi gostoprimstvo, dobar balans između poslovnog i privatnog života, ali i razumne troškove.
Čak je i časopis The New York Post predstavio Balkan kao oazu za Amerikance koji su želeli da putuju tokom pandemije, dok su radili na daljinu.
Mnogi od njih dolaze u veće gradove poput Beograda, Novog Sada ili Niša, gde je dobra infrastruktura i gde postoje sadržaji koji odgovaraju stilu života koji vode digitalni nomadi.
Većina njih ističe ovih 5 prednosti rada na daljinu u Srbiji:
1. Opcije za dugoročne vize
Srbija nije članica Evropske unije niti deo Šengen zone, što znači da postupak za dugoročni boravak u zemlji nije tako komplikovan.
Možete dobiti privremenu boravišnu vizu ili vizu za preduzetnike ako želite da ostanete u zemlji duže od 90 dana dozvoljenih turističkom vizom. Privremena boravišna viza važi do 3 meseca, dok viza za preduzetnike važi do godinu dana. Obe vrste viza mogu se produžavati.
Takođe, zemlje Balkana drže korak sa modernim tehnologijama, posebno sa servisima kao što je electronic signature for documents.
2. Neprikosnoven balkanski duh
Zbog njega se mnogi naprosto “zaljube” u Balkan već pri prvom susretu. Uzbudljivoj atmosferi u regionu retko koji stranac može da odoli. Mnogi kažu da imamo “ono nešto” što se teško može opisati rečima.
Verovatno je to posebna veština uživanja u svakodnevnom životu, čak i kada su prihodi niži.
Prema pisanju sajta Nomad List, gde nomadi ocenjuju mesta koja su posetili, glavni grad Srbije se već nekoliko godina nalazi među 20 najboljih mesta za život na svetu, dok je u Evropi na četvrtom mestu, ispred metropola poput Barselone i Londona.
Beograd se dobro kotira u tom istraživanju u oblastima kao što su kvalitet života, bezbednost građana i turista, sloboda govora i slično.
Digitalni nomadi cene živahnu atmosferu Balkana, bogato kulturno nasleđe i gostoljubivu zajednicu.
3. Razumni troškovi života
Kada je reč o većim gradovima u zemlji, njihova infrastruktura “podržava” rad na daljinu. Internet je pouzdan i brz, a brojni kafići prilagođeni su za rad.
Prevoz je dobro povezan i možete “preživeti” i bez automobila. Budući da je Balkan smešten u središtu Evrope i ima odličnu putnu infrastrukturu, digitalnim nomadima u mogućnosti su da jednostavno putuju po regionu i istražuju druge zemlje i kulture.
Takođe, onaj ko se odluči za obroke van kuće naići će na razumne cene po restoranima, a i visina kirije strancima je pristupačna.
4. Podržavanje života “digitalnih nomada”
Jedna od prednosti života digitalnih nomada u Srbiji je lokalna zajednica koja je prihvatila ovaj način rada. Postoji veliki broj coworking prostora i kafića prilagođenih za rad na daljinu (prijatna atmosfera, stabilan i brz internet), što omogućava nomadima da lako pronađu mesto za rad i upoznaju ljude sličnog načina razmišljanja.
Ti elementi od ključnog su značaja za one čiji rad ne zavisi od lokacije na kojoj se nalaze. Postojanje brzorastuće tehnološke scene i ekosistema start-up kompanija prepoznato je izvan granica zemlje, pa sve više velikih globalnih start-up kompanija nastaje upravo u Srbiji.
Takođe, već nekoliko godina Srbija kao država posvećena je digitalnoj transformaciji i ulaganju u ekonomiju zasnovanu na znanju. Zemlja je uvela poreske olakšice za digitalne nomade, poseban vizni režim za članove srpske dijaspore koji planiraju povratak u zemlju, i ulaže značajna sredstva u infrastrukturu – od svuda dostupnog interneta do naučno-tehnoloških parkova. Pored toga, godišnji rast izvoza u ICT sektoru je veći od 20%, što otvara više mogućnosti za digitalne nomade da ostanu u Srbiji i pronađu nove poslovne prilike.
5. “Svi govore engleski”
Iako postoje izazovi, kao što su kulturološki, oni retko predstavljaju prepreku, a veliki broj digitalnih nomada se dobro snalazi i uživa u tim razlikama. S druge strane, jezičke barijere gotovo da ne postoje jer većina ljudi u Srbiji govori engleski. To važi i za druge balkanske zemlje poput Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore.
Takođe, u Beogradu, ali i širom Srbije, postoje aktivne zajednice koje često organizuju događaje koji su idealna prilika za profesionalce iz ove oblasti da se povežu i integrišu u industriju. Većina ovih događaja se održava na engleskom jeziku.
Zaključak
Digitalni nomadi u Srbiji su uglavnom ljudi iz Severne Amerike, starosne dobi od 20 do 34 godine, IT stručnjaci koji u Srbiji borave prosečno dva i po meseca, između aprila i oktobra, kada je vreme prijatno.
U Srbiji često pronalaze inspiraciju u bogatstvu i raznolikosti kulture, istorije i prirode koje ova zemlja nudi. Od istorijskih gradova s bogatim nasleđem do prelepih planina i plavih jezera, Srbija ima širok spektar prirodnih i kulturnih lepota koje privlače digitalne nomade iz celog sveta.
