Iako su o njemu napisane brojne biografije, tema “Tito i Prvi svetski rat” još uvek je nedovoljno istražena iako jedna od intrigantnijih, obavijena nizom tajni koje su nakon njegove smrti dobile krila u zemljama koje su za njegova života stvorile Jugoslaviju, totalitarnu državu kojom je diktatorskom rukom vladao 35 godina.
I istoričari su istraživali je li pravi Tito ubijen, ili je ranjen u ruskom zarobljeništvu pa je došlo do zamene identiteta s njegovim polubratom.
Sam Tito je retko govorio o tom delu svoga života, a i kad bi nešto rekao, nije bio dosledan, ili su njegovi biografi prilagođavali činjenice političkim potrebama vremena pa je to posle, kad je njegovu diktaturu zamenila sloboda istraživanja i misli, samo razbuktavalo maštu.
Njegova 42. “vražja” domobranska divizija učestvovala je u akcijama na teritoriju Srbije, pa se postavilo pitanje je li i Tito bio učesnik zločina nad Srbima. Svojevremeno je Aleksandar Ranković, jedan od njegovih najbližih saradnika, potvrdio istoričaru Venceslavu Glišiću Titovo učestvovanje na srpskom frontu, a Rankovićeva supruga Slavka izjavila je 1998. “Večernjim novostima” kako je u jesen 1941. na slobodnoj teritoriji Srbije Tito svoje pratitelje iznenadio poznavanjem terena, pa je na upit Rankovića rekao: “Pa ja sam ovde ratovao kao austrijski vojnik 1914.”. Ranković mu je na to navodno uzvratio: “To si sad meni rekao i nikom više. Ako se ovo pročuje, od našeg pokreta neće biti ništa, a najverovatnije ni tebe ni mene!”.
Tito je i svome biografu Vladimiru Dedijeru izbegavao da govori o svom učestvovanju u Prvom svetskom ratu. U tri autobiografska teksta 1935, 1945. i 1952, samo u prvom Tito navodi da je od avgusta do decembra 1914. bio na srpskom bojištu. Ali kad je Dedijer htio o tomu da piše, dobio je navodno direktivu od Milovana Đilasa da to ne čini.
Već je plasirana priča da je “izbegao sudbinu da se kao Hrvat i socijalista bori protiv svoje braće i drugova, srpskih radnika i seljaka”. Novinar Pero Simić u moskovskim je arhivama pronašao Titovu poverljivu autobiografiju, u kojoj, zbog rigorozne provere, nije smeo ništa da prećuti pa tu navodi da je “početkom avgusta 1914. otišao na srpski front kao vodnik” i da je tamo ratovao “do drugog odstupanja austrijske vojske“.
Titovo učestvovanje u ratu
Titovo učestvovanje u ratu protiv Srbije potvrdio je nakon Drugoga svetskog rata Žarko Vedrić, bivši austrougarski zapovednik 42. domobranske divizije, u čijem je sastavu bila i Titova 25. pukovnija, pisale su “Novosti” 2015. Vedrić je suradniku Agitpropa CK KPJ izjavio da je Titov 25. puk “ostao na srpskom frontu sve do januara 1915. godine”.
Kao dokaz učestvovanja na srpskom bojištu koristi se i poznata fotografija Josipa Broza s puškom u ležećem položaju, iskadrirana bez dvojice zapovednik i još jednog austrougarskog vojnika koji iza njega stoje u rovu pokraj zemunice s pogledom prema objektivu, čime otkrivaju pozerski karakter fotografije.
Na stotu godišnjicu početka Prvoga svetskog rata u beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije održan je naučni skup “Tito u Prvom svetskom ratu – različito čitanje jedne fotografije”. Muzejska savetnica Veselinka Kastratović-Ristić rekla je tada kako Tito prigodom prikazivanja te fotografije na izložbi 1970, povodom 50. godišnjice Komunističke partije Jugoslavije, nije negirao da je on na slici: “Ali je rekao da je nastala negde u Galiciji.
S obzirom na to da su pripadnici 42. divizije tamo ratovali 1915, to nije tačno, jer se slika pojavljivala u hrvatskim novinama pre odlaska te jedinice na rusku frontu, s potpisom da je reč o borbama na Drini”, rekla je V. Kastratović-Ristić.
BONUS VIDEO:
TITO SE ODAO NA RATIŠTU 1941. GODINE Njegovu tajnu čuo samo jedan čovjek, zaprijetio mu da ćuti zauvek appeared first on Aloonline.ba.
