Uživajte u prvim danima kod kuće s bebom

Vjerovatno ste već čuli da sve što novorođene bebe umiju jeste da – jedu, plaču, kake i spavaju. Zvuči vrlo jednostavno, zar ne? Ali neki se neće složiti s ovom izjavom. Pročitajte zašto

Kažu da su bebe pravi čarobnjaci, da one sve znaju i jedino što je potrebno jeste da osoba koja ih najbolje poznaje na svjetu, a to je mama, razumije!

SVE JE JEDNOSTAVNO I PRIRODNO

• Kad dođete kući s bebom, najvažnije je da se oslobodite svih strahova. U dojenje uđite bez predubeđenja i suvišnih pitanja da li je mleko dobro, da li ga imate dovoljno, da li sve radite kako treba? Da, sve je sasvim u redu, a podoj je potpuno prirodna stvar. A za bebu nema bolje stvari od dojenja.

Ona će se nasisati dovoljno u prva tri minuta, a ostalo vrijeme će uživati u majčinom naručju jer je to položaj u kom je bila u materici.

Drage mame, ne zaboravite da ste vi jedina osoba na svetu koja najbolje razumije svoju bebu.

Jedino vi ste s njom od trenutka začeća, preko devet mjeseci trudnoće, pa sve do samog trenutka njenog rođenja. Pa zar je moguće da je neko poznaje bolje od vas? Zato se prvo opustite, a onda zajedno uživajte. Možda vam ne izgleda lako, ali zaista je tako.

Morate se sjetiti da sve majke imaju žensko znanje. Šta to znači? Sve mame znaju generacijama unazad, kao što su znale njihove mame, bake, prabake, čukunbake, da se porode, da doje, da osjete šta njihovo djete želi i da se na najbolji način o njemu brinu.

Zato je neophodno da majka ima podršku onih osoba koje su s njom: muža, majke, svekrve, sestre, drugarice… Šta ta podrška podrazumijeva?

Svakako ne podrazumijeva djeljenje savjeta: ja sam to tako, moja komšinica je rekla, moja majka je to radila ovako… Svako je poseban, jedinstven i drugačiji. Postoji razlika između odgajanja djece nekada i sada, a najveća razlika je u strahu.

Žene su pre odgajale djecu u krugu drugih žena koje su također imale djecu. Podržavale su jedna drugu, nosile svoje i druge bebe. Ako bi se desilo da neka žena nema dovoljno mlijeka ili osjeća nesigurnost, one bi to djete podojile i, najvažnije, nisu se plašile svoje nove uloge.

Danas je svaka informacija koju dobijemo: nemoj ovo, nemoj ono… To nije dobro i stalno smo opterećeni pitanjem da li je beba gladna.

A da li beba plače samo kad je gladna?

• U početku beba plače iz mnogo razloga. Neke bebe plaču kad im je puna pelena, neke su gladne, nekim je vruće ili osjećaju majčinu uznemirenost i brigu. A prvo na šta roditelji pomisle jeste to da je beba gladna i da ne dobija dovoljno na težini.

Molim vas, ne opterećujte se šablonima. Ne postoji kilaža, odnosno gramaža koju beba treba da dobije u prvom mjesecu života.

A kako znamo da li je gladna? Ako beba plače, potrebno je da je majka uzme u naručje, udobno se smesti, isprazni iz dojke malo mlijeka pritiskajući vrh bradavice da bi beba mogla lijepo da je uhvati i dozvoli svojoj bebi da sisa.

Kao što smo pre rekli, za prva tri minuta bebe napune želudac 90%, a ostalo je maženje i uživanje u majčinom naručju. Zato je važno da se mama što pre umiri i da se, kako ja kažem, sjeti ko je i šta bila pre nego što je postala majka i da je ona jedina osoba na ovom svetu koja poznaje svoju bebu.

I posle nekoliko dana mama će znati zašto beba plače. Zaista je sve prirodno i veoma jednostavno – kaže dr Jelena.

Koliko dugo beba treba da spava i da li je treba buditi za podoj?

• Prvi dani  su, priznajem, najteži. Svi nekako brinu da li je beba sposobna sama da se probudi kad je gladna, pa zbog toga i dežuraju pored nje. Za prve dve Nedelje, dok pedijatar ne pregleda djete (u našoj ordinaciji Bebologija praksa je da pedijatar petnaest dana nakon rođenja ode u kućnu posjetu i pregleda novorođenče), ima smisla hraniti bebu na tri sata i ponuditi joj podoj.

Posle toga zaista nema potrebe buditi je, već je treba pustiti da se probudi kad je njoj potrebno tokom noći.

A danju neke bebe spavaju više, neke manje, a neke ne spavaju. I sve je to sasvim normalno. Pre nekoliko dana jedna mama mi je rekla: “Moja beba spava kao Tesla”, a zatim objasnila: “Sve ukupno danju spava samo četiri sata!” A noću? “Prespava cjelu noć.”

Često roditelji pitaju kako i koliko treba obući i utopliti bebu. Odgovor je – obucite je kao sebe, ni više ni manje, i pokušajte da joj ne ograničavate pokrete jer bebe vole da se kreću. Preporuka je da nosite svoju bebu u naručju što više – objašnjava dr Jelena.

Kažete da nosimo bebu, a često čujemo savjet da ne treba uzimati bebu čim počne da plače jer će se navići na ruke.

– Volim da citiram kinesku izreku: “Nosi ga cijele prve godine na rukama da ga ne bi nosio na leđima do kraja života.” To je jedina faza u kojoj dete može da bude nošeno, maženo i paženo.

Istraživala sam zašto se kod nas kaže da beba ne treba se navikne na ruke, mislim da to potiče od davnina, kad je žena morala da radi, na primjer da kopa na njivi, pa nije mogla stalno da nosi bebu u naručju.

Zato je moj savjet – držite bebu u naručju kad ona ili vi to poželite – ističe naša sagovornica.

Kad se beba može izvesti napolje?

– Često čujemo da je neophodno da prođe 40 dana od porođaja da bi mama i beba izašle napolje. Zaista je potrebno 40 dana da se mamini hormoni vrate u ravnotežu, ali ne treba gledati na kalendar i časovnik, ako se mama osjeća dobro i želi da izađe napolje, pa ima li ičeg ljepšeg i prirodnijeg nego da ponese svoju bebu sa sobom, da je podoji u prirodi i uživa u lijepom danu.

Što se tiče vremenskih prilika, ništa nije opasnost, kako često možemo čuti u medijima, ni snijeg ni kiša, jedino vjetar može biti malo nezgodan za malo dete. Ali tada ćete dužinu vremena provedenog napolju prilagoditi vremenskim prilikama.

Kad izvedete djete po kiši, za vama idu dve babe i dve žabe i neprestano vam govore da pada kiša. Ali to isto djete uskoro će morati da ide u vrtić ili u školu kad padaju kiša i snijeg, pa u čemu bi onda sada bio problem da ga malo izvedete napolje, jer se na sve treba navići.

Informacija da je sve opasno dovodi nas do toga da imamo sve više odbrane koja nije potrebna, poput alergije, na primer. Samo je potrebno osvestiti majke da je sve sasvim normalno, a ne stalno imati strah i analizirati.

Da li je bebi ipak potrebna voda?

– U pedijatriji 2 + 2 nije uvek 4. Tako je i s dojenjem i vodom jer svi očekuju šablon i dozu. Međutim, svaka je priča posebna, svako je djete drugačije i onda ne možete uvek da primenite šablon.

Pre dvadesetak godina djeci su već u trećem mesecu počinjali da uvode voće, pa u četvrtom žitarice… i tako redom. Onda je iz Amerike došla preporuka da bebe treba samo dojiti i nikako im ne dodavati ni vodu ni hranu do navršenih šest meseci.

I kao što smo već rekli da ne postoji šablon, svaka nova ideja jednom broju djece je odgovorala, a drugom nije. Isto je tako i s vodom i svakodnevnim kupanjem.

Stalno se javljaju suprotne informacije, a najvažnije je uspostavljanje veze između mame i bebe, pa će majka znati šta njeno djete i u kom trenutku stvarno želi.

Pitate se kako, pa evo ovako, kad beba plače, majka će se zapitati šta njeno djete želi tog trenutka, ponudiće jedno, drugo, treće i polako učiti šta koji plač znači. Tako je i s vodom, ako želite da ponudite djetetu vodu, prokuhajte je i ponudite. Sipajte je u flašicu, jer ni mi vodu ne pijemo iz kašičice. I vidjećete, ako je beba žedna, popiće, ako nije, odbiće – sa osmehom objašnjava dr Jovanović.

SAVJET ZA ZAJEDNIČKE PRVE DANE

– Svi koji okružuju majku i bebu tih dana treba da budu pomoć i podrška u svakom smislu te riječi.

Prvih dana po dolasku kući svi bi trebalo da brinu o mami, neka ona bude princeza u kući. Spremite joj jela koja najviše voli, mazite je, budite joj od pomoći, a ona kad oseti vašu ljubav, svu će pažnju i nežnost usmeriti na bebu.

Igrajte se i plešite sa svojom bebom, pjevajte joj, nemojte se plašiti, jer bebe sve znaju i pravi su čarobnjaci, a na mamama je da budu samo njihove princeze. I svima će biti lijepo.

Ako dozvolite da nervoza i stres ovladaju vama, onda će se to prenijeti i na bebu, i bićete u začaranom krugu. Zato nijednog trenutka ne zaboravite da se sjetite koliko ste srećni jer ste ispunili svoju želju da budete nekom roditelj.